S18-5 汶水泰雅語 第五階 學習手冊

逐詞逐句對照有聲電子書

S18-5 汶水泰雅語 第五階 學習手冊

qatahi’
螞蟻

qutux
我們
cami’
[虛]
cu’

glu’
[虛]
na
螞蟻
qatahi’

.
我們是一群螞蟻。
勤勞的
manlawkah
我們
cami’
[虛]
’i’
工作
matawwaw

.
工作很勤勞。
掉落
masiqru’
[虛]
cku’
上面
babaw
[虛]
na
地上
rawq

ru
裡面
ik
[虛]
na

kahuniq
[虛]
ku’
米粒
buwax

kuwi’

,
掉落在地上的米粒和樹下的蟲,
帶著
rasun
我們
niyam
[虛]
i’

imu’

kahabag

.
我們都帶回去。
勤勞的
manlawkah
我們
cami’
[虛]
ka’

qutux
[虛]
cu’

glu’
[虛]
na
螞蟻
qatahi’

.
我們是一群勤勞的螞蟻。
macacpung
比賽
有;在
kiya’
哪裡
inu’
[虛]
’i’
(人名)
Taymu

ru
(人名)
Watan

?
Taymu和Watan在哪裡呢?
有;在
kiya’
[虛]
i’
運動場
pataliyuman
[虛]
’i’
他們
naha’

.
他們在運動場。
有;在
kiya’
比賽
macacpung
[虛]
’i’
跑步
mataliyum

.
他們在比賽跑步。

ima’
[虛]
ku’

lawkah

?
誰跑贏?
[虛]
’i’
(人名)
Watan
[虛]
ga

.
當然是Watan。
因為
gi
勤勞的
manlawkah
[虛]
’i’
練習
makibaq
[虛]
i’
天天
karariax
[虛]
’i’

hiya’

.
因為他天天努力練習。
payux ku’ kinluh
豐收
[虛]
’i’
爸爸
yaba’
我(的)
mu’
[虛]
ga
農夫
papatwawun

.
我的爸爸是一位農夫。

kiya’
工作
matawuwaw
[虛]
cku’

claq
[虛]
i’
每天
karariax

ru
累;辛苦
ma’uway

niya’
真的
cubalay

.
每天在田裡耕作很辛苦。

buun
[虛]
na
太陽
wagi’
[虛]
ku’

tunux
他(的)
niya’

.
太陽曬了他的頭。

sikahuwiq
[虛]
na
汗水
linnuwang
[虛]
ku’
衣服
siyatu’
[虛]
niya’

.
汗水弄濕了他的衣服。
多的
payux
[虛]
ku’
收割
kinluh
[虛]
na
稻米
pati’
[虛]
cku’

kal
[虛]
ka’
這;今
hani’.

.
今年稻米豐收。
使得
maymag
[虛]
’i’
高興
maqas
[虛]
’i’
爸爸
yaba’

.
爸爸高興得笑呵呵。
tamairay na’ kukuy
腳踏車
有;在
kiya’

qutux
[虛]
ku’
輪胎;車
tamairay

mu’
[虛]
na

kukuy

.
我有一台腳踏車。

galgan

mu’

musa’
上學
’i’
明天
matiq
[虛]
i’
每天
karariax

.
我每天騎它上學。

qutux
[虛]
ku’

riax

,
有;在
maki’
[虛]
cku’

ran
[虛]
ka’

ausa’
[虛]
’i’
上學
matiq

,
有一天,在上學的路上,
壞掉
masyaqil
[虛]
ku’
輪胎;車
tamairay
我(的)
mu’
[虛]
na

kukuy

la

.
我的腳踏車壞掉了。
經過
humainas
[虛]
ku’

qutux
[虛]
ka’
(父執輩)
mama’
[虛]
ka’

balaiq
心腸
inlungan

,
有一位好心的叔叔經過,
幫助
ragan

cu

niya’
修理
kabalay
[虛]
ku’
腳踏車
tamairay

.
幫我修好它。
gumlu’ cu ’ kulu’ na’ hapuniq
搭火車
要怎樣
pahicuwa’

musa’
[虛]
i’
台北
Taipaq

?
要怎樣去台北?

gumlu’
[虛]
cu’
火車
kulu’ na hapuniq

.
搭火車。

gumlu’
[虛]
cu’
火車
kulu’ na hapuniq
[虛]
ga

,
大約要去
mausa’
多少
piya’
[虛]
cu’
小時
pacapngan
[虛]
ga
才會到達
patayhuk

la

?
搭火車要多久才會到達?

mausa’
[虛]
cu’

tugal
[虛]
cu’
小時
pacapngan

.
大約要三小時。

gumlu’
[虛]
cu’
火車
kulu’ na hapuniq
或者
ini’ ga
公車
kulu’ na quti’ na utux
[虛]
ga

,
哪一個
aynu’
[虛]
a’

haylag

?
搭火車比搭公車快嗎?

gumlu’
[虛]
cu’
火車
kulu’ na hapuniq
[虛]
ga
比較
yani’
[虛]
a’

haylag

.
要搭火車比較快。
gumlu’ cu’ kulu’ na’ manbahag
搭飛機
很多
payux
汽車
kulu’
[虛]
ku’

ran

.
路上汽車很多。
小心
panabaq
[虛]
’i’
走路
humakay

.
走路要小心。
搭乘
gumlu’
[虛]
cu’
公車
kulu’ na quti’ na utux
[虛]
ga
必須
asiki’
排隊
matibalung

.
搭公車要排隊上車。

gumlu’
[虛]
cu’
機車
tamairay na kukuy na sagahiluq
[虛]
ga
必須
asiki’

maqabubing
[虛]
cu’
安全帽
ancienmaw

.
騎機車一定要戴安全帽。

musa’

su’
[虛]
i’
日本
Gipun
[虛]
ga
必須
asiki’

gumlu’
[虛]
cu’
飛機
kulu’ na manbahag

.
去日本一定要搭飛機。
ragiax na’ Taiwan
台灣的山
很多
payux
[虛]
a’

ragiax
[虛]
i’
台灣
Taiwan

.
台灣有很多山。
玉山
Isan
[虛]
ga

capang
[虛]
na
高的
ibabawiq
[虛]
na

ragiyax
[虛]
i’
台灣
Taiwan

.
台灣最高的山是玉山。
有;在
kiya’
[虛]
a’

ragiax
[虛]
cku’
部落
qalang
我們
ta’

quw

?
我們的部落有山嗎?
有;在
kiya’
[虛]
ga

,
有;在
kiya’
很多
kahabag
[虛]
a’

ragiax
[虛]
cku’
部落
qalang
我們(的)
niyam

.
有啊,我們的部落有很多山。
有;在
kiya’
[虛]
ku’
高的
ibabawiq

ru
有;在
kiya’

uwiy
[虛]
ku’

irarawq
比較
hayhay

.
有的比較高,也有的比較矮。
maqut cu’ ran
問路

paqucay

misu’
先;請
han

,
有;在
kiya’
[虛]
i’
哪裡
inu’
[虛]
i’
汶水
Bunsuy

?
請問,汶水在哪裡?
有;在
kiya’
方向
tigi’
出現
pakahtuan
[虛]
na
太陽
wagi’
[虛]
i’
汶水
Bunsuy

.
汶水在東邊。

paqucay

misu’

lawiy

,
怎樣
pahicuwa’

cu

musa’
[虛]
i’
溫泉
ulay

?
請問,怎樣到溫泉?
跟著
asi’
[虛]
glu’
[虛]
cku’

ran
[虛]
ka’

hani’
並且
ru

musa’

si’
將到達
patayhuk

la

.
往前面走就到了。
多久
tatuhiy

ku’
[虛]
hakayan

quw

?
要走多久呢?
大約要
mausa’
二十
mapusal
[虛]
cu’

fun

pacapngan
[虛]
yu

.
大約要二十分鐘。
baru’
什麼
nananuwan
[虛]
ku’
有;在
kiya’
[虛]
cku’
裡面
ik
[虛]
na

baru’

?
海裡有哪些動物?
有;在
kiya’
[虛]
a’

qulih

,

kakuwas

ru
螃蟹
kakagang
[虛]
cku’
裡面
ik
[虛]
na

baru’

.
海裡有魚、蝦和螃蟹。

piya’
[虛]
ku’

kukuy
[虛]
na
螃蟹
kakagang

?
螃蟹有幾隻腳?

mamaspat
[虛]
ku’

kukuy
[虛]
na
螃蟹
kakagang

.
螃蟹有八隻腳。
什麼
nanuwan
[虛]
ku’
味道
kinsawkan
[虛]
nku’

qusiya’
[虛]
na

baru’

?
海水是什麼味道?

tatimu’
[虛]
ku’

qusiya’
[虛]
na

baru’

.
海水是鹹的。
rumkap cu’ qulih
捕魚

musa’
[虛]
’i’
捕魚
umaing
[虛]
i’
常常
karariax
[虛]
cku’
上面
babaw
[虛]
na

baru’
[虛]
ku’
漁夫
yifu’

.
漁夫常常出海捕魚。

ini’

langlung

maha’
多麼
kituwa’
[虛]
a’

kinrahuwal
[虛]
na

bayhu

,
不管風有多麼大,

ini’

langlung

maha’
多麼
kituwa’
[虛]
a’

kinibabawiq
[虛]
na
浪;海
baru’

,
不管浪有多麼高,

ini’
害怕
kaicu’
[虛]
’i’

hiya’

.
他都不害怕。
裝滿
maksiunan
[虛]
cu

qulih

ru

kakuwas
[虛]
ku’

parnah

niya’

.
他的船上總是裝滿了魚和蝦。