S18-7 汶水泰雅語 第七階 學習手冊

逐詞逐句對照有聲電子書

S18-7 汶水泰雅語 第七階 學習手冊

nanuwan ku’ babaynasun su’?
你要買什麼?
小朋友
ulaqi’

,
什麼
nanuwan
[虛]
ku’
要買
babaynasun

su’

?
小朋友,你要買什麼?
老闆
tawki’

,
要買
pabaynay

kuwing
[虛]
cu’
鉛筆
papatiq

ru

ruwas
[虛]
ka
筆記本
papatiqan

.
老闆,我要買鉛筆和筆記簿。
總共要
mausa’ ’i’
多少
piya’
[虛]
ku’
要買
babaynasun

su’

?
你要買多少?

qutux
[虛]
ku’
鉛筆
papatiq

ru

qutux
[虛]
ku’

ruwas
[虛]
ka
筆記本
papatiqan

.
鉛筆一枝和筆記簿一本。

qutux
[虛]
ku’
鉛筆
papatiq
[虛]
ga

imagal
[虛]
cu’

pila’

,

maqisu’
[虛]
cu’

pila’
[虛]
ku’
簿子
ruaws
[虛]
na
[虛]
’i’

hiya’

.
鉛筆一枝五元,筆記簿一本九元。

imagal

ru

twangan
[虛]
cu’

maqisu’
[虛]
ga
總共要
mausa ’i’
十四
magalpu’ cu’ sapat

pila’
全部
kahbag

,

ini
貴呀
kamamati’

.
五加九,總共十四元,不貴。
ummiyu cu’ pila’
換錢
老闆
tawki’

,

kiya
[虛]
a’

qutux
[虛]
cu’
百塊
kabhul
[虛]
cu’

pila’

mu

,

mayugay
我們
ta
[虛]
cu’

pila’

.
老闆,我有一百元,要換錢。
要怎樣
hahacuwalun

su’

ummiyu

pisa’

?
你要怎樣換?
可換成
mayugay
我們
ta
[虛]
cu’

magalpu’
[虛]
cu’

magalpu’
[虛]
cu’
銅板
habangan

.
我要換十個十元。

uwal

,

magalpu’

,
二十
mapusal

,
三十
mamatul

,
四十
maspatul

,
五十
mayimal

,
六十
matul lalapwan

,
七十
mapitu’ lalapwan

,
八十
mamaspat lalapwan

,
九十
maqisu’ lalapwan

,
(讚嘆)
apawu
[虛]
wala

,
不夠
ini kacka’
[虛]
la

,
九十
maqisu’ lalapwan
只有
nanak
[虛]
ku’
元;銅板
habangan

.
好,十元,二十元,三十元,四十元,五十元,六十元,七十元,八十元,九十元,哎呀不夠,只有九十元。
沒關係
hanuan
[虛]
la

,

bayqi’

kuwing
[虛]
cu’

usayng
[虛]
cu’

imagal
[虛]
cu’
元;銅板
habangan

.
沒關係,你可以再給我兩個五元。
sumli’
存錢

qutuxqutux
[虛]
cu’
星期
rihay
[虛]
ga

,

miq
[虛]
cu’
五十
mayimal
[虛]
cu’

pila’
[虛]
’i’
媽媽
yaya’
[虛]
ni’

ikuwing

.
媽媽每星期給我五十元。

sumli’

kuwing
[虛]
cu’
二十塊
mapusal
[虛]
cu’

pila’

.
我就存二十元。
長大
rahuwal

kuwing
…之後
babaw
[虛]
niya’
[虛]
la
[虛]
ga

,

mausa’
很多
payux
[虛]
ku’

pila’
我的
mi
[虛]
la

.
我長大之後,就會有很多錢。

kumal
[虛]
ku’
老師
papasibaq
[虛]
i’
常常
kariariax

maha

,


siliun
[虛]
ku’
每個都小
maktataykay
[虛]
ga

mausa’
越來越
araruwa’

payux

.

老師常說:「積少成多。」
真的
cubalay
[虛]
ku’

kai’
[虛]
ka
這句
hani
[虛]
quw

?
這句話是真的嗎?
cacapungan cu’ wagi’
時鐘

usayng
[虛]
ku’

ragum
[虛]
na
時鐘
cacapungan
[虛]
cu’
太陽
wagi’

.
時鐘有兩支針。

qutux
[虛]
ku’

ragum
[虛]
ga

qanarux

,

qutux
[虛]
na
[虛]
’i’

hiya’
[虛]
ga

isiting

.
一支長針是長的,另外一支是短的。

haylag
[虛]
’i’

humakay
[虛]
ku’
長的
qanarux
[虛]
ka

ragum

,

qutux
[虛]
cu’

riax
[虛]
ga
二十
mapusal
[虛]
cu’

maspat
[虛]
’i’
繞圈子
matakayran

.
長針走得快,一天走二十四圈。
慢慢地
manahahiyaw
[虛]
’i’

humakay
[虛]
ku’

isiting
[虛]
ka

ragum

,

qutux
[虛]
cu’

riax
[虛]
ga

usayng
[虛]
’i’
繞圈子
matakayran

.
短針走得慢,一天走兩圈。

manaaring
[虛]
i’

magaboq

ru
晚上
gabiyan

,

ini
休息
hngaw
[虛]
’i’

humakay

.
這從早上到晚上,不停地走。
好像
asyi
[虛]
ga
在;要
haniyan
告訴
pasibaq
我們
ita

maha’

,

laxi
[虛]
ku’
浪費
humikum
[虛]
cu’
時間
riax

.
好像在告訢我們,要愛惜時間。
laxi ’i’ pasicuqiy
準時

bayqan

kuwing
[虛]
cu’

giqas
[虛]
na
手錶
cacapungan cu’ wagi’
[虛]
ni’
爸爸
yaba’

.
爸爸給我新手錶。
帶在
siquy
我的
mu
[虛]
cu’

qaba’
每天
kariariax

.
我每天戴著它。
發出
humanang
[虛]
maha’

,
(擬聲詞)
tita
(擬聲詞)
tita

.
它發出的聲音,滴答滴答。
不論
ana

mausa’
[虛]
’i’
上學
matiq
或是
ini
[虛]
ga
回到
muwah
[虛]
cku’

imuwag

,
不論上學或是回家,
好像是
asyi
[虛]
ga

haniyan
告訴
papsibaq

ikuwing

maha’
準時
laxi ’i’ pasicuqiy

.
隨時提醒我要準時。
qutux cu’ riax ni’ yaya’
媽媽的一天

mamatul
[虛]
cu’

pacapungan
[虛]
’i’
早晨
kasasanan
[虛]
ga

,
叫醒
tutulun

cu
[虛]
ni’
媽媽
yaya’

.
上午六點,媽媽叫我起床。

magalpu’
[虛]
cu’

usayng
[虛]
cu’
點鐘
pacapungan
[虛]
ga

,
忙著煮飯
maqaqawah
[虛]
’i’
煮飯
mahapuy
[虛]
cu’
中餐
kakuriaxun

.
中午十二點,她忙著做午餐。

tugal
[虛]
cu’
點鐘
pacapungan
[虛]
’i’
下午
qaliyan
[虛]
ga

,

musa’
[虛]
cku’

imuwag
[虛]
ni’
(母執輩)
yata’

,
學習
makibaq
[虛]
cu’
織布
tuminun

.
下午三點,她到阿姨家,學習織布。

mitcatska
[虛]
’i’

gabiyan
[虛]
ga

,
拿著;摸
mamiing

na
[虛]
cu’

wawwaw
[虛]
na
的家
imu

.
夜深了,她還做家事。

manaaring
[虛]
’i’
早上
magaboq

ru
晚上
gabiyan
[虛]
ga

,
沒有
ukas
[虛]
ku’
休息
hahangawan

niya’

.
從早到晚上,她從來不休息。

ma’uway

cubalay
[虛]
’i’
媽媽
yaya’

.
媽媽很辛苦。
masiukas ku’ qutux mit
少了一隻羊

kiya

magalpu’
[虛]
cu’

mit
[虛]
ni’
(人名)
Baay

.
Baay有十隻羊。

qutuxqutux
[虛]
cu’

riax
[虛]
ga

,

paqaniqan

niya’
[虛]
cku’
草叢裡
kakakiman
[虛]
’i’

maniq
[虛]
cu’

kiman

.
他每天讓羊在草地上吃草。

lupulupun

,
看看
talay
我們
ta
可能
ki

kiya
[虛]
ku’
迷失
aruwa
減少
masiukas

quw

?
數一數,有沒有少?

qutux

,

usayng

,

tugal

,

sapat

,

imagal

,

mamatu’

,

mapitu’

,

maspat

,

maqisu’

,

qutux
[虛]
ku’
迷失
aruwa
減少
masiukas

.
一、二、三、四、五、六、七、八、九,少了一隻。
趕快
nabuybuy

usali’

kumiyum

,
可能
ki

aruwa
方向
tigi
哪裡
inu’

?
趕快去找,可能去哪裡?
找到
luwan
[虛]
la

!
這裡
hani
[虛]
kiya
躲在
tulqing
[虛]
cku’
後面
suw
[虛]
na
石頭
batunux
[虛]
ka

rahuwal

.
找到了!原來躲在大石頭後面。
quru’
很好
balaiq
[虛]
na

quru’

matigi

lata’
[虛]
i’
晚上
gabiyan

.
蛇喜歡在晚上出現。

tulqing
[虛]
cku’
潮濕處
mamahwiq

ru
石堆
babatunux
常常
kariariax
[虛]
ku’

quru’

.
蛇經常躲在潮濕的地方和石頭堆裡。
張開
minngaha’
[虛]
ku’

ngaquwaq
它的
niya’
[虛]
la
[虛]
ga

,
無論
ana
老鼠
qawlit
[虛]
ini
[虛]
ga
青蛙
taka’
沒有
ini
辦法
qabaq
逃開
magiyay
[虛]
la

.
只要張開嘴,老鼠和青蛙都很難逃。
tatayu’
蝴蝶
很好
balaiq

talan
這隻
ku’
蝴蝶
tatayu’

,
蝴蝶真美麗,
毛毛蟲
minnakakumay
[虛]
’i’

hiya’
[虛]
cu’
從前
cunga’

.
從前,牠原是一隻毛毛蟲。
[虛]
ka
現在
hani
[虛]
la
[虛]
ga

,
穿著
masiyatu’
[虛]
cu’
美麗;好看
balaiq
[虛]
talan
[虛]
na
衣服
siyatu’
[虛]
la

,
現在,牠穿著美麗的衣服,
轉來轉去
matulaylay
[虛]
cku’
上面
babaw
[虛]
na
花叢裡
papahpah

.
在花叢裡飛來飛去。
小心
panabaq

ki

!
不可
kaa’
掉落
pasihuwaw
[虛]
’i’
套住
papatiruwiq
[虛]
cku’

tininoq
[虛]
na
蜘蛛
kawbay

.
小心!別掉進蜘蛛的陷阱裡。
micuwa ka matanah ku’ qaqutian na’ yungay?
猴子的屁股為什麼是紅色的呢?

kiya

qutux
[虛]
cu’

riax

,
欺負
taqaqalihan
[虛]
na
猴子
yungay
[虛]
ku’
穿山甲
qawm

,
有一天,猴子欺負穿山甲,
燒火
panahuan
[虛]
ku’

kuw

,
想要
naki
出來
matigi

lata’
[虛]
ku’
穿山甲
qawm

.
放火燒洞穴,想要使穿山甲出來。

ini
想到
langlung

,
越來越
araruwa’

rahuwal
[虛]
ku’

cinuling
[虛]
ka

hapuniq

,
沒有想到,火越燒越大,

culingun
[虛]
niya’
自己
nanak
[虛]
ku’
屁股
qaqutian

niya’

.
燒到它自己的屁股。

manaaring
[虛]
i’

kiya

,
紅色
matanah
[虛]
ku’
屁股
qaqutian
[虛]
na
猴子
yungay
[虛]
la

.
從那時候,猴子的屁股就變成紅色了。